Osnivanje društva s ograničenom odgovornošću („doo“) u Srbiji postalo je brže, efikasnije i prilagođeno digitalnom dobu. Od sredine maja 2023. godine, procedura se obavlja isključivo online (elektronskim putem), čime se osnivačima pruža neophodna fleksibilnost i štednja vremena i troškova. U nastavku, predstavićemo celokupan proces osnivanja i registracije doo-a u Srbiji u 2024. godini.
I Registracija doo-a bez fizičkog prisustva osnivača – da, moguće je!
Pre svega, važno je ukazati da je, u skladu sa novim rešenjima, registracija doo-a u Srbiji danas moguća bez fizičkog prisustva osnivača, tj. da se obavlja isključivo elektronskim putem, što najviše odgovara stranim osnivačima, ali i onim domaćim državljanima koji na ovaj način mogu uštedeti vreme i poštedeti se preduzimanja administrativnih procedura i čekanja redova.
Ukoliko osnivač poseduje kvalifikovani elektronski sertifikat izdat od strane sertifikacionog tela u Republici Srbiji (za potrebe jednostavnosti, u članku ćemo koristiti izraz elektronski potpis), čitava procedura podnošenja registracione prijave i potpisivanja dokumenata za osnivanje, može se obaviti potpuno elektronski od strane osnivača. Ipak, važno je naglasiti da je elektronski potpis moguće preduzeti isključivo lično (nema mogućnosti davanja punomoćja), te ovo podrazumeva dolazak u Republiku Srbiju, ukoliko se opredelite za ovu opciju. Važno je napomenuti da i domaći i strani državljani pribavljaju elektronski potpis u Republici Srbiji pod istim uslovima, i da se on obavezno preuzima lično.
Sa druge strane, ukoliko osnivač ne poseduje ovakav elektronski potpis, i dalje postoji mogućnost da osnuje doo u Republici Srbiji bez svog fizičkog prisustva u državi, ali ovoga puta uz pomoć advokata. Naravno, i u prvom slučaju će se osnivač najčešće obratiti advokatu, ali je u ovom drugom slučaju ovo neophodno. Obe mogućnosti predstavljamo u nastavku.
II Koraci za osnivanje
a. Prva napomena – odabir poslovnog imena i šifre delatnosti
Pre nego što se upustite u samu proceduru, vrlo je bitno proveriti da li je poslovno ime koje ste osmislili, slobodno za upotrebu, tj. da ono nije već zauzeto ili previše slično poslovnom imenu već postojećeg društva. Ovo je od velike važnosti, jer će registrator odbaciti registracionu prijavu osnivanja ukoliko poslovno ime ne ispunjava ovaj uslov. Ovo je jednostavno sprečiti kroz pretragu registrovanih privrednih subjekata registrovanih na sajtu Agencije za privredne registre („APR“).
Šta se smatra dovoljno različitim, kao i koji su drugi uslovi koje poslovno ime Vašeg društva mora ispuniti (a koji se tiču korišćenja određenih reči, imena i slično), precizno je određeno od strane APR-a, te je potrebno da se unapred upoznate sa ovim pravilima koja su dostupna na njihovoj internet strani.
b. Podnošenje registracione prijave elektronskim putem
Kao što smo napomenuli, prijavu za registraciju više nije moguće podneti fizički, već se ovo obavlja isključivo elektronskim putem, a aplikaciji APR-a. Od 01.01.2024. godine, u aplikaciju se možete prijaviti isključivo preko naloga kreiranog na portalu eID.gov.rs (portal za elektronsku identifikaciju građana).
Nakon što ste se ulogovali u aplikaciju APR-a, izabraćete opciju Privredno društvo, i kreirati zahtev za osnivanje doo-a, a zatim pratiti dalje korake. U postupku je potrebno pažljivo uneti sve podatke, jer greška može biti razlog za odbačaj prijave, ili se može dogoditi da bude registrovan pogrešan podatak, u kom slučaju biste morali da prolazite kroz ceo proces podnošenja prijave za izmenu netačnog podatka, koji se takođe plaća.
Ukoliko želite da lično, bez angažovanja advokata sprovedete čitav postupak, ovo podrazumeva da posedujete elektronski potpis i čitavu dokumentaciju u elektronskom obliku (šta to konkretno znači u pogledu dokumentacije, pročitajte dalje u tekstu). Kada ste popunili sve podatke i priložili odgovarajuću dokumentaciju, biće neophodno da izvršite elektronsko plaćanje naknade koja će Vam biti izračunata, nakon čega ćete prijavu morati da potpišete svojim elektronskim potpisom.
PRIMER | Osnivač je fizičko lice koje poseduje elektronski potpis koji je izdalo ovlašćeno sertifikaciono telo u Srbiji. |
OPCIJA A: | Osnivač svojim elektronskim potpisom potpisuje osnivački akt i registracionu prijavu. Nema potrebe overavati bilo koji dokument, tj. potpis. |
OPCIJA B: | Osnivač svojim elektronskim potpisom potpisuje registracionu prijavu, a osnivački akt potpisuje u papirnoj formi. U ovom slučaju, potpis na osnivačkom aktu mora biti overen od strane javnog beležnika + osnivački akt mora biti digitalizovan od strane javnog beležnika. (Ako želite da dokument umesto beležnika digitalizuje advokat, u tom slučaju on mora biti i podnosilac prijave). |
Iako je namera uvođenja elektronske prijave registracije bila olakšavanje procedure i smanjenje tereta administracije, zbog uslova u pogledu dokumentacije, posedovanja elektronskog potpisa i drugih teškoća, postupak registracije doo-a je za mnoge zapravo postao komplikovaniji. Iz ovog razloga, APR je advokatima dao ovlašćenje da preduzmu potrebne korake umesto Vas. U tom slučaju, postupak podnošenja prijave je sledeći:
Potrebno je da osnivač(i) advokatu potpišu punomoćje za podnošenje prijave (koju će advokat digitalizovati i priložiti uz prijavu), na osnovu koje će advokat obaviti sve korake za podnošenje prijave. U ovom slučaju je neophodno da dokumentaciju dostavite u elektronskom obliku (potpisanu elektronskim potpisom donosioca) ili u papirnom obliku, u odgovarajućoj formi, u kom slučaju će je advokat digitalizovati i podneti uz prijavu.
Šta ovo znači? U pogledu osnivačkog akta, ovo znači da, ukoliko posedujete elektronski potpis, dovoljno je da ga elektronski potpišete i pošaljete advokatu, a ako ne posedujete elektronski potpis, osnivački akt morate potpisati, a zatim potpise overiti kod javnog beležnika, te originale dostaviti advokatu, koji će ih zatim digitalizovati i podneti uz prijavu. Ukoliko se osnivači nalaze van Srbije, potpisi na dokumentu će takođe morati da budu overeni od strane nadležnog organa te države, ali i da ispune i odgovarajuće druge uslove, koji se razlikuju u zavisnosti od toga o kojoj državi se radi (više u opisanoj Opciji A ispod).
U pogledu drugih dokumenata, pogledajte tačku d.
PRIMER | Osnivač ne poseduje elektronski potpis koji je izdalo ovlašćeno sertifikaciono telo u Srbiji. |
OPCIJA A: | Osnivač potpisuje punomoćje advokatu, koji podnosi registracionu prijavu. Ovo punomoćje se ne overava. Osnivač potpisuje osnivački akt i overava potpis na njemu kod javnog beležnika (ako se potpis overava u stranoj državi, potrebna je overa od strane nadležnog organa date države, kao i tzv. puna legalizacija ili apostille (osim u izuzetnim slučajevima) + prevod na srpski jezik ukoliko je dokument na stranom jeziku). Advokat digitalizuje ove dokumente i podnosi ih uz prijavu. |
OPCIJA B: | Osnivač advokatu potpisuje specijalno punomoćje i overava potpis na njemu (ako je u pitanju strana država, važe ista pravila kao iznad). Advokat na osnovu ovakvog punomoćja, koje digitalizuje, podnosi prijavu ali i elektronski potpisuje osnivački akt umesto osnivača. |
c. Osnivački akt
Kako biste osnovali doo, potrebno je da sačinite osnivački akt kojim ćete urediti buduću organizaciju i poslovanje društva, prava i obaveze članova, nadležnost organa društva i druga krucijalna pitanja. Ovaj dokument potpisuju osnivači, ukoliko ih je više, u kom slučaju se radi o Ugovoru o osnivanju, ili osnivač, ako se radi o jednočlanom društvu, u kom slučaju se govori o Odluci o osnivanju.
Pre uvođenja mogućnosti elektronskog podnošenja registracione prijave osnivanja doo-a, potpisi na osnivačkom aktu morali su biti u svakom slučaju overeni od strane javnog beležnika. Sada je ovaj korak moguće izostaviti, ali samo u slučaju da osnivači poseduju elektronski potpis koji smo pominjali. U ovom slučaju, dovoljno je da osnivači elektronski potpišu osnivački akt, i u toj (elektronskoj) formi ga podnesu APR-u u postupku podnošenja registracione prijave osnivanja.
Ukoliko osnivač(i) ne poseduju elektronski potpis, moguće je advokatu (koji podnosi registracionu prijavu) daju specijalno punomoćje kojim će ga ovlastiti da u njihovo ime potpiše osnivački akt svojim elektronskim potpisom umesto njih. Ipak, potpis na specijalnom punomoćju mora biti overen kod javnog beležnika ili drugog nadležnog organa. Takođe, advokat će ovakvo punomoćje digitalizovati (konvertovanjem u elektronski dokument i stavljanjem svog elektronskog potpisa).
Budući da potpisi na specijalnom punomoćju moraju biti overeni, osnivači se u ovom slučaju mogu ipak opredeliti da osnivački akt potpišu u papiru, u kom slučaju je neophodno da svoje potpise na ovom dokumentu overe kod nadležnog organa (ukoliko je ovo učinjeno van Srbije, dokument mora biti ili legalizovan ili potvrđen apostilom, ili će eventualno overa biti dovoljna, u zavisnosti od toga o kojoj se državi radi). Ovi dokumenti će zatim biti digitalizovani, tj. potpisani elektronskim sertifikatom od strane advokata koji podnosi registracionu prijavu osnivanja.
d. Druga dokumentacija
Kao i u pogledu osnivačkog akta, u novoj proceduri osnivanja doo-a, svaki dokument mora biti sačinjen u elektronskoj formi ili digitalizovan od strane ovlašćenog lica. Šta ovo znači?
Ako dokument nije izvorno sačinjen u elektronskoj formi, već ga posedujete u papirnoj formi, potrebno je da isti bude prebačen u elektronsku formu i „overen“ potpisom (ili pečatom) jednog od sledećih lica:
a. lica koje je dokument izdalo (na primer, uverenje koje ste pribavili od strane nekog državnog organa overiće ovlašćeno lice), ili
b. javnog beležnika, ili
c. advokata, koji u tom slučaju mora biti podnosilac registracione prijave (na osnovu punomoćja koje ćete mu potpisati).
Ukoliko je dokument na stranom jeziku, dodatno je potrebno priložiti prevod na srpski jezik od strane ovlašćenog tumača. Ukoliko je prevod sačinjen u elektronskoj formi (sadrži elektronski potpis ovlašćenog prevodioca) nije neophodna njegova digitalizacija, a ukoliko ovo nije slučaj (prevod je u papirnoj formi uz potpis prevodioca), potrebno je digitalizovati i prevod, tj. „overiti“ ga na iznad opisan način.
Ukoliko se radi o dokumentu koji je neophodno overiti, a isti je overen u stranoj državi, potrebno je najpre proći postupak legalizacije ovog dokumenta (da li će se raditi u „punoj“ legalizaciji, pribavljanju apostila ili ništa od navedenog, zavisi od konkretne države), a zatim će biti izvršena digitalizacija ovog dokumenta od strane ovlašćenog lica, što će u ovom slučaju biti ili javni beležnik ili advokat.
Na kraju, važno je ukazati da iako posedujete dokument u elektronskom obliku, ukoliko je on izdat u stranoj državi, njegovo prilaganje u takvom obliku neće biti dovoljno. U ovom slučaju, potrebno je da dokument bude odštampan, i potvrđen kao veran originalu od strane inostranog organa nadležnog za overu. Zatim se ovakav dokument digitalizuje na iznad opisani način.
e. Evidentiranje stvarnog vlasnika
Još jedan neophodan korak u procesu registracije doo-a, jeste evidentiranje stvarnog vlasnika društva. Stvarni vlasnik je fizičko lice koje u krajnjoj liniji poseduje ili kontroliše društvo. Obavezu evidentiranja stvarnog vlasnika ima zakonski zastupnik svakog novoosnovanog doo-a, i to u roku od 15 dana od dana uspešne registracije u APR-u.
Međutim, pored mogućnosti evidentiranja stvarnog vlasnika na ovaj način, od 01.10.2023. godine i ovaj proces je pojednostavljen uvođenjem nove mogućnosti: naime, sada je moguće da se uz podnošenje elektronske registracione prijave osnivanja društva, u okviru nje istovremeno izvrši evidentiranje stvarnog vlasnika. Međutim, ono što je u ovom slučaju specifično, a što nam je potvrđeno pisanim putem od strane APR-a, jeste da je ova mogućnost dostupna jedino ako osnivač lično podnosi prijavu registracije doo-a, ne i kada prijavu podnosi punomoćnik u njegovo ime.
Ovo znači da, ukoliko prijavu registracije podnosi punomoćnik, zakonski zastupnik društva (direktor) će ipak morati da registruje stvarnog vlasnika nakon registracije (za šta mu je potreban elektronski potpis). Ipak, za strance osnivače ovo ne znači da moraju da dolaze u Srbiju, budući da je potrebno da samo zakonski zastupnik za ovu potrebu poseduje elektronski potpis, ne i osnivač. Jedino u slučajevima u kojima osnivač ujedno obavlja funkciju direktora društva, osnivač bi morao da dođe u Srbiju i pribavi elektronski potpis (te je onda najlakše da ovo učini pre početka osnivanja).
f. Otvaranje računa i uplata osnivačkog kapitala
Svaki doo mora imati određeni osnovni kapital koji se unosi u društvo. U slučaju doo-a, radi se o minimalnom iznosu, jer je moguće da osnivački kapital iznosi 100 RSD (što je najniži zakonom propisan iznos).
Iako je moguće uplatiti osnivački kapital i pre same registracije društva (otvaranjem namenskog računa sa koga će sredstva biti preneta na stalni račun društva nakon njegovog otvaranja), ovo se najčešće posmatra kao nepotreban dodatni korak budući da je osnivački kapital moguće uplatiti u roku od 5 godina od dana registracije društva (dok se prilikom osnivanja osnivački kapital samo upisuje). U tom smislu, najčešći redosled jeste takav da se osnivački kapital uplaćuje nakon registracije društva, budući da je otvaranje računa društva nakon njegove registracije obavezan korak.
Koraci i potrebna dokumentacija za otvaranje računa društva se razlikuju od zavisnosti od banke za koju se opredelite, kao i drugih okolnosti, i mogu se menjati (nisu univerzalna niti nepromenjiva), te je neophodno da se po ovom pitanju informišete kod banke neposredno pre osnivanja društva, ili kod svog advokata koji će ovo učiniti umesto Vas.
Ukoliko imate pitanja na koja nismo odgovorili, kontaktirajte nas na: office@r-legal.net.
Napomena: Podaci sadržani u ovom članku isključivo su informativne prirode i ne predstavljaju pravni savet.
Comments