Ukoliko ste poslodavac koji namerava da zaposli strane državljane, ili stranac koji razmišlja o zapošljavanju u Srbiji, važno je da se pre donošenja odluke upoznate sa time šta je sve neophodno uraditi kako bi zaposlenje u Srbiji i boravak stranca na teritoriji Srbije bili zakoniti. Koji su neophodni koraci u postupku zapošljavanja stranaca, koje se dozvole moraju pribaviti, koje su Vaše obaveze u ovom pogledu, neka su od pitanja na koja ćemo dati odgovor u tekstu koji sledi.
Izmenama zakona iz oblasti prava stranaca i zapošljavanja stranaca, rešenja vezana za boravak i rad stranaca u Srbiji izmenjena su u cilju liberalizacije dosadašnjih rešenja i ubrzavanja procedura koje ovi propisi regulišu. U skladu sa navedenim izmena, usvojeni su ili izmenjeni i odgovarajući podzakonski akti.
Datumi stupanja na snagu zakonskih izmena bili su različiti, te u ovom tekstu prikazujemo rešenja koja se primenjuju počev od 01.02.2024. godine, kada je i poslednji set izmena stupio na snagu.
I Jedinstvena dozvola umesto boravišne i radne dozvole
Na osnovu izmena Zakona o zapošljavanju stranaca (dalje: Zakon), umesto pribavljanja dozvole za privremeni boravak (tzv. boravišne dozvole) i radne dozvole, sada se pribavlja samo jedna, „jedinstvena dozvola“ koja u sebi sadrži obe navedene dozvole.
Ova dozvola može se izdati radi zapošljavanja, samozapošljavanja ili posebnih slučajeva zapošljavanja.
Jedinstvena dozvola se izdaje na period do tri godine, a zahtev za produženje podnosi se najranije tri meseca, a najkasnije do isteka roka važenja jedinstvene dozvole (za razliku od ranijeg rešenja prema kome je zahtev za produženje morao biti podnet najkasnije 30 dana pre isteka dozvole za privremeni boravak).
- Procedura za izdavanje/produženje jedinstvene dozvole
Zahtev za izdavanje, odnosno produženje jedinstvene dozvole podnosiće se elektronskim putem, preko jedinstvenog portala, a u slučaju zapošljavanja mogu je podneti stranac-budući zaposleni, poslodavac u ime stranca, odnosno lice koje oni ovlaste. Razlika postoji u pogledu toga da li stranac može podneti zahtev iz inostranstva ili mora prethodno ući na teritoriju Republike Srbije, a ovo zavisi od toga kojeg je državljanstva budući zaposleni, a što smo detaljnije objasnili u tački II ovog članka.
Kao i do sada, ukoliko se za privremeni boravak (odnosno jedinstvenu dozvolu) aplicira na osnovu zapošljavanja, potrebno je sprovođenje testa tržišta rada. Ovaj test sprovodi Nacionalna služba za zapošljavanje (NSZ), a inicira ga poslodavac ili lice koje on ovlasti. Zahtev za sprovođenje testa podnosi se elektronskim putem i može se podneti najranije 60 dana pre, a najkasnije na dan podnošenja zahteva za izdavanje jedinstvene dozvole.
Budući da test tržišta rada može (i mora) da inicira jedino poslodavac (ili lice koje ovlasti), a da zahtev za izdavanje jedinstvene dozvole može podneti i sam stranac (ili lice koje on ovlasti), razlikuju se dve situacije:
Ukoliko poslodavac podnosi zahtev za izdavanje jedinstvene dozvole za budućeg zaposlenog, zahtev za sprovođenje testa tržišta rada može podneti istovremeno sa zahtevom za izdavanje jedinstvene dozvole. Druga mogućnost jeste da poslodavac podnese zahtev za sprovođenje testa tržišta rada pre samog podnošenja zahteva za izdavanje jedinstvene dozvole, u kom slučaju će uz zahtev za izdavanje jedinstvene dozvole morati da unese ID broj koji je generisan prilikom podnošenja zahteva za sprovođenje testa tržišta rada.
Ukoliko stranac podnosi zahtev za izdavanje jedinstvene dozvole, test tržišta rada mora biti prethodno iniciran od strane poslodavca, a stranac mora od poslodavca pribaviti ID broj zahteva koji je tom prilikom bio generisan. Ovaj ID broj se upisuje u odgovarajuće polje tokom podnošenja zahteva za jedinstvenu dozvolu.
Na osnovu podnetog zahteva za izdavanje jedinstvene dozvole i sprovedenog testa tržišta rada, NSZ će vršiti procenu ispunjenosti uslova za zapošljavanje, koju će elektronskim putem dostavljati direktno nadležnom organu koji odlučuje o izdavanju jedinstvene dozvole.
Uz zahtev za izdavanje jedinstvene dozvole (i testa tržišta rada) neophodno je u elektronskoj formi priložiti određene dokaze, tj. dokumentaciju koja je bliže određena Zakonom i podzakonskim aktima, na osnovu kojih se utvrđuje ispunjenost uslova za izdavanje jedinstvene dozvole. Budući da će konkretan spisak dokaza zavisiti od okolnosti slučaja (poput državljanstva stranca, osnova angažovanja i drugih), savetujemo da se u pogledu dokumentacije koju je potrebno da pripremite, obratite advokatu pre podnošenja zahteva.
Pasoš (ili lična karta za državljane država kod kojih je ulazak u Srbiju moguć sa ličnom kartom), mora važiti najmanje tri meseca duže od perioda na koji se traži izdavanje jedinstvene dozvole.
Ono što je takođe novina, jeste da strani zaposleni ili poslodavac u ime stranca (ili lice ovlašćeno od strane njih), za vreme važenja dozvole može podneti zahtev za promenu osnova rada, promenu poslodavca ili za zapošljavanje kod dva ili više poslodavca, dok su ranije ovakve situacije podrazumevale pribavljanje novih dozvola. Ovaj zahtev podnosiće se takođe elektronskim putem preko jedinstvenog portala, a njemu će se odlučivati u kratkom roku (10 dana). Podnosilac će saglasnost, ukoliko je odgovor na zahtev pozitivan, dobiti istim putem kojim je podnet, takođe u elektronskoj formi.
II Da li je budućem zaposlenom potrebna viza?
U zavisnosti od toga iz koje države lice dolazi, zavisiće i odgovor na pitanje da li mu/joj je za ulazak u Srbiju potrebna viza ili ne. Detaljnije o ovoj temi, tome gde možete proveriti vizni režim za konkretnu državu, vrstama vize i njenom pribavljanju, pročitajte u našem članku.
Ukoliko je lice iz države za koju se ne zahteva viza za ulazak u Republiku Srbiju, to znači da stranac ima pravo da bez vize boravi u Srbiji određen period (u zavisnosti od države u pitanju). Ukoliko ovo lice namerava da radi na teritoriji Republike Srbije, zahtev za jedinstvenu dozvolu može se podneti nakon što je ušao na teritoriju Srbije, ali i iz inostranstva, dakle bez prethodnog dolaska u Srbiju.
Ukoliko je lice iz države za koju se zahteva viza za ulazak u Republiku Srbiju, a planira da se zaposli na teritoriji Republike Srbije, on najpre mora pribaviti vizu za duži boravak (Vizu D), na osnovu koje ulazi na teritoriju Republike Srbije. Tek nakon ulaska u Srbiju, za vreme važenja vize za duži boravak po osnovu zapošljavanja, podnosi se zahtev za izdavanje jedinstvene dozvole. (Više o Vizi D u pomenutom članku).
III Ko može da radi u Srbiji i bez jedinstvene dozvole?
Izmenama relevantnih zakona precizirane su kategorije stranaca koje imaju pravo na rad u Republici Srbiji bez potrebe pribavljanja jedinstvene dozvole. Radi se o širokoj lepezi lica, među kojima su, između ostalih:
- Stranci kojima je odobren privremeni boravak u Srbiji na osnovu a) spajanja porodice sa članom uže porodice državljanina Srbije, odnosno strancem kome je odobreno stalno nastanjenje, b) vlasništva nad nepokretnošću u Srbiji, c) naučno istraživačkog rada, d) volontiranja i drugi.;
- Stranci koji su članovi uže porodice stranca kome je izdata jedinstvena dozvola, odobren privremeni boravak, odnosno odobren azil u Srbiji, a koji ostvaruju pravo na rad od dana odobrenja prvog privremenog boravka po osnovu spajanja porodice sa strancem kome je izdata jedinstvena dozvola, odnosno strancem sa pravom na rad, u skladu sa zakonom;
- Stranci kojima je odobreno stalno nastanjenje, azil ili privremena zaštita;*
*Napominjemo da su izneti samo neki od relevantnih primera i da se ne radi o iscrpnoj listi, te da postoje i druge kategorije stranaca koje ostvaruju pravo na rad u Republici Srbiji bez potrebe pribavljanja jedinstvene dozvole. Ukoliko imate pitanje koje se tiče konkretne kategorije lica, ili nedoumicu u pogledu obaveze pribavljanja dozvole, možete nas kontaktirati na office@r-legal.net, a možete se upoznati sa članom 3. Zakona, čiji smo link ostavili na kraju članka.
IV Postojanje ugovora
Još jedan od preduslova za dobijanje jedinstvene dozvole za zapošljavanje, jeste i to da je budući poslodavac ponudio strancu zaključenje ugovora o radu ili drugog ugovora kojim se ostvaruju prava po osnovu rada, te da postoji predlog ugovora koji će biti zaključen. Kada budući radnik (izraz koji ćemo koristiti za označavanje zaposlenih i drugih radno angažovanih lica) dobije dozvolu za rad u Republici Srbiji (tj. jedinstvenu dozvolu), biće potrebno da ovaj ugovor bude zaključen i registrovan pred nadležnim organom, kako bi mogao da ostvaruje prava po osnovu rada kao i svako drugo lice koje obavlja rad na teritoriji Srbije.
Što se tiče zasnivanja radnog odnosa, kao najzastupljenijeg oblika radnog angažovanja, Zakon potvrđuje da poslodavac sa strancem zaključuje ugovor o radu u skladu sa zakonom kojim se uređuje rad.
Ovo znači, između ostalog, da se nakon zaključenja ugovora, vrši prijava u Centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja (napominjemo da u pogledu poreza i doprinosa za strane zaposlene postoje određene poreske olakšice, te se o ovome konsultujte sa svojim računovođom ili nas možete kontaktirati na office@r-legal.net za više informacija), te da zaposleni ostvaruju ista prava, poput prava na dnevni, nedeljni i godišnji odmor, odsustvo sa rada radi nege deteta, prava na bezbednost i zdravlje na radu i druga prava propisana zakonom (ili internim aktima poslodavca), kao i svi drugi zaposleni.
Naravno, pored samog ugovora o radu, zakonima su propisani i drugi obavezni dokumenti koje poslodavac mora sačiniti/predati zaposlenom, a koji su preduslov zakonitog radnog odnosa. Više o ovoj temi možete saznati u našem članku.
Pomenute zakonske izmene daju odgovor na još jedno vrlo bitno pitanje, predviđajući da, pored razloga za prestanak radnog odnosa utvrđenih Zakonom o radu, strancu prestaje radni odnos i prestankom važenja jedinstvene dozvole.
Ono što je takođe novina koja ide u korist radnika, jeste to da će, u slučaju prestanka važenja ugovora o radu (ili drugog ugovora kojim stranac bez zasnivanja radnog odnosa ostvaruje prava po osnovu rada), stranac imati rok od 30 dana da zaključi novi ugovor o radu (ili drugi ugovor), te da će se tek u suprotnom primenjivati odredbe zakona kojim se uređuju uslovi za ulazak, kretanje, boravak i vraćanje stranaca. Dakle, strani državljani su ovom izmenom dobili dodatni rok u kome mogu pronaći drugi radni angažman i na taj način zadržati svoju dozvolu, umesto da je automatski izgube danom prestanka važenja ugovora sa poslodavcem.
Dodatnu zaštitu strancima daje i nova odredba Zakona koja propisuje da je poslodavac, koji zaposli stranca bez vize za duži boravak po osnovu zapošljavanja, jedinstvene dozvole, saglasnosti ili privremenog boravka koji strancu omogućava rad, dužan da mu isplati sva novčana potraživanja, uz uplatu pripadajućih poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, te da u ovom slučaju važi pretpostavka da je radni odnos trajao najmanje tri meseca, ukoliko se ne dokaže suprotno.
***
Korisni linkovi:
Ukoliko imate pitanja na koja nismo odgovorili, budite slobodni da nas kontaktirate na: office@r-legal.net.
Napomena: Podaci sadržani u ovom članku isključivo su informativne prirode i ne predstavljaju pravni savet.
Comments